[Verse 1] Plav, visok, hladan – u gradu pravi haos

[Verse 1] Plav, visok, hladan – u gradu pravi haos, U ringu te baci, na ulici je nokaut. Osamnaest leta, a u krvi mu je vatra, Zatvor ga drži, ali duh mu gradom šeta svaka mala čeka da je skine Leka. Tetovaže šaraju to telo belo, Svaki grafit, svako slovo – njegovo je delo. [Pre-Chorus] Ženskaroš je, kažu, srce lomi k'o od stakla, Vodi ih do raja, pa ih spusti usred pakla. Opasna harizma, guši ih k’o dima, A cure lude, svaka njega bi da ima. [Chorus] Ekipa jaka, niko ne sme da mu pisne sve te ribe vrište, hoće da ih stisne, Perverzno te gleda, kroz rešetke se smeje, Znaš, čim izađe, tebe će da kresne. [Verse 2] Pendžer i Filip, iza njega stoje braća, Ko ga popreko gleda, taj glavom plaća. Bokserski zamah, on me je stisne, Nijedna mu druga kao Ana ne vrisne. (Lekaa...) Crtaju se linije, kokain po stolu, Drotovi gube, Leka mrvi smolu. [Bridge] Ruka na vratu, butina se napne, Svaka bi da klekne, svaka hoće da mu šapne. I dok mu se uvija, dok mu pali venu, On ostavlja trag po tom tamnom tenu. Išarana koža, butina se napne, Kad mu u Skali na uvo šapne... (ah...) [Verse 3] U ćeliji sanja te vrelije noći, Čim izađe napolje, opet će moći. Da ponovi sve zbog čega je pao, Jer ni za jedan sekund nije mu žao. Opet bi lomio, opet bi se tukao, Samo da bi mene za taj struk vukao. [Outro] Leka je napolju, grad opet gori, čeka ga ulica da sve izgori. Džaba rešetke, on se ne menja, glavni se vraća – biće uništenja. (Leka... Free Leka...) [Skit] (Police sirens wailing in background)(Aggressive male voice shouting) Leka: "Šta je bilo, braćo?! Šta je bilo?!" (Loud car engine revving)