Tisina

Još uvek mi dodje, bas k’o nekad, retko; Da okrenem broj i prozborim koju. Nikog i ne zovem, bas stalno i često. Al’ sam uvek shvatao tu tišinu tvoju. Probah još onomad, kad si otišao preko; Tamo gde ne mogu pruzit ruku svoju. Probah da zapisem papirice guzvah Al’ znam da si shvatao ti tišinu moju. Video sam onda, da je to kraj puta. Stajao sam hrabro, slomljen na komade. Hteo sam da svetlo ugledas iz tame, Mislio sam daću ti, bar još malo nade. Znao sam da ideš, I sad evo ne znam. Možda nisam svestan, šta znaci tišina. Svašta sam uradio, Ispravno i krivo, I na kraju ostane tišina i tmina. Dodje mi ponekad, bas k’o nekad retko, da ti kažem opet mi je auto u kvaru, I sve je to ništa, Sve proleti brzo Samo je tišina bas uvek u pravu. I eto ne stigoh, Da ti kažem hvala, Za tišinu, volju, upornost i borbu. Grešio si, grešim Takva nam je glava. I sad je sve tiho, i tišina spava. Hvala…