zmijewski bosniak

„Žmijewski Bosniak” Žmijewski Bosniak, glas ti je mrak, kad trebaš hrabrost – ti napraviš korak nazad, svak’, Žmijewski Bosniak, srce ti znak – al’ kad zagrmi noć, ti nestaneš k’o dim i zrak. Pričaš o snazi, o časti i vatri, a kad dođe vreme – sakriješ se u patnji, U kafani si junak, na rečima jak, al’ pred pravom olujom ti si samo prah i znak. Zastavu nosiš kad nema oluje, kad grmi nad glavom – tebe nema tu je, Ogledalo zna ko si stvarno ti, bez publike i svetla – samo senka što se skri. Žmijewski Bosniak, glas ti je mrak, kad trebaš hrabrost – ti napraviš korak nazad, svak’, Žmijewski Bosniak, srce ti znak – al’ kad zagrmi noć, ti nestaneš k’o dim i zrak. Ime ti zvuči k’o čelik i grom, al’ duša ti drhti pred prvim lomom, Zaklinješ se snagom, busaš se u grudi, a prvi vetar te raznese k’o da nisi od krvi ni ljudi. Na rečima car, na delu bez traga, tražiš slavu, al’ bežiš od praga, Svaka ti priča na kraju se lomi, jer hrabrost se meri kad niko ne gromi. Nije sramota pasti na dno, al’ jeste kad glumiš da letiš visoko, Ako želiš poštovanje – stani i bori se, jer ime bez dela zauvek se izgubi i zori se. Žmijewski Bosniak, čuje se znak, ali bez hrabrosti – sve pada u mrak, Žmijewski Bosniak, poslednji takt – nek’ te probudi istina, to ti je jedini rat.